F41 DRUGI ANKSIOZNI POREMEĆAJ

mala maza je napisao/la:

...Moram da vezbam iz dana u dan..da idem po mesitma gde me je strah...market veliki..poste ,banke uglavnom mesta zatvorenog tipa sa ljudima znate o cemu pricam...

Tako je, to ja zovem treningom. Idi svojim tempom, vidjet ces sama sto ti odgovara: koje mjesto, koliko dugo mozes izdrzati, ne plasi se ako koji put i posrnes ili pobjegnes - to je samo jedna izgubljena bitka, ali ne i rat. Sama si odredi tempo i idi kad si spremna, osjetit ces to

mala maza je napisao/la:

... radila u policiji godinu ipo dana..na odredjeno vreme na pauzi sam vec dva meseca i cekam da me opet pozovu da idem na psihotestove i lekarske preglede i jako me je strah! Nadam se da cu proci!!

Ima li kakvih novosti?

Hvala na lepim recima Admin...pa ima kakvih novosti..bila sam u velikom marketu..isla sam u malu prodavnicu..i cekala skoro 2omin bez panike..skoro svaki dan idem u malu prodavnicu blizu mog stana...i kupujem hleb i mleko..putujem svaki vikend u drugi grad i tamo ostanem ceo vikend vise u kuci ali bar se trudim. Imam divnog decka koji mi pomaze u svemu tome...zelela bih da sam dobro prvo zbog sebe a onda zbog njega..sad za vikend skupilo se neko drustvo i treba da se ide na kakav zur..mesto je veliko i na vodi je zaista ne znam sto raditi..ide mi se ali me je pomalo i strah....bila sam ranije na takvim mestima...ali sam pila lekove itd.....skoro sam sest meseci bez lekova ok sam..ali zelim da mi se vrate osecanja koja cas imam cas nemam... Hvala Admin jos jednom!!

Ah da..zaboravih najvaznije drugari za 20 dana idem na lekarski pregled za posao..bice to cupavo drzite mi fige!!

Jesi prosla? Kako je?

zdravo!vec neko vreme pokusavam sama da odgovorim i resim probleme koji mi se javljaju ali mi ocito ne ide od ruke, pa resih da se vama obratim. naime, u proteklih godinu dana poceo je da mi se javlja iracionalan strah od ljudi koje srecem na ulici, posebno kada hodam sama, u bilo koje doba dana i noci. ciljna grupa su taksiti sa kojima ne smem da se vozim cak i u jutro.u pocetku sam mislila da je to normalno i da je moj strah opravdan ali sada svaki put kad ulazim u taksi pocinju da mi se -motaju- misli po glavi: jao manijak, gde me vozi! pocinjem da se znojim tresem..u velikim marketima unervozim se i samo cekam priliku da izadjem bez obzira da li sam sama ili sa nekim.kada hodam ulicom sama imam utisak da mi se hod promeni i sve vreme imam utisak da me neko prati, a kada stignem na odredjenu destinaciju i osetim se sigurno pocnem nenormalno da se tresem i da mi se ruke znoje.od svakog drugog coveka, ali bukvalno, pomislim da je manijak.sta god to znacilo.izmedju ostalog, u zadnjih mesec dana javio mi se strah -da ce mikrotalasna da eksplodira i da ce me pogoditi u oci-!banalne stvari koje obavljam, recimo stavljanje novcanika, indeksa u torbu, stavljanje mindjuse... moram 9 puta da proverim iako i sama znam da sam ga tu stavila ali kao da ne verujem sebi.vrlo cesto drzeci se za novcanik pitam prijateljicu :jesam ga stavila? na sta su oni vec navikli i rutinski mi odgovaraju: naravno, sa prevrtanjem ociju.u neizvesnim situacijama srce mi ubrznano radi jako nekad cak dobijem nagon za povracanje. uvek sam skoro svesna da nema razloga da strah ali ja to ne umem da kontrolisem. nekad i na glas govorim sebi, ali ne pomaze.imam utisak da sam konstantno pod nekom tenzijom.da ne bih zaboravila, pre vise godina cula sam neke glasove ali to nisu tipicni ljudski glasovi vec kao da ih sama projektujem u glavi i desavali su se recimo dok pakujem oramar ili perem ruke, kao da mi se -neko- podsmeva i da ta radnja koju obavljam se odvija jako usporeno.ne znam da li ste me u potpunosti razumeli ali bi mi jako znacilo necije misljenje.hvala u napred!

Pozdrav, Evdokija!

Ostavila sam ti par rijeci na:

https://psihijatrija.forumhr.com/t573-sos-nofear-strah#8934

Pozdrav svima.
Izgleda da se i ja nakon 30 godina života priključujem klubu.

Prije nekoliko dana, točnije 19.07.2011, imao sam prvi panični napad. Iz vedra neba. Osjećaj da će mi srce izletiti van prsa, osjećaj otežanog disanja, osjećaj vrtoglavice i omaglice pred očima, gumenosti ruku i nogu, trnci kroz ruke i noge.
Sa tlakom nikad nije bilo problema, srce i pluća su uredni.
Za vrijeme napada, ekg je bio uredan, tlak je bio malo povišen, no poslije 5mg apaurina, kao nov.

Najgore od svega, drugo jutro, znači 20.-tog, krenuh na posao, i opet imao mini-epizodu, samo ovaj puta sam dan ranije već pročitao o napadima panike, pa sam odprilike znao što me čeka, i bilo je lakše, puno lakše. I danas isto, opet na posao, opet mini-mini-epizoda....

Najgori je strah koji hrani strah, u smislu : "što mi je, da nemam ovu ili onu bolest..." i tako unadogled.

Znam da moram promijeniti sredinu, radnu, jer količina stresa i umor su neopisivi. I to sam uspio narpaviti, potpisao sam ugovor sa novom firmom na dan kada sam dobio prvi napad.

Svi savijeti su i više nego dobrodošli.

Moram priznati da ne shvatam sebe....sve mi je u životu bilo super...dogodi se par stvari koje mi poljuljaju samopouzdanje i ja sam sada opet u nekom posranom stanju gdje se vječno brinem da ne pogriješim, da nešto ne propustim, ili da ću jednstavno puknuti.
Sve je to praceno gastritisom, nagonom na povraćanje, a jutra su mi grozna....dok krećem na posao.
Pitam samu sebe-jeli to dan kad ce se dogoditi nesto lose?

POZDRAV
trebam vašu pomoć,več par mjeseci sam u strahu imam probleme sa školom sa ljubavi kuči sa roditeljima
po noči nemogu da spavam popijem neke tablete za smirenje ujutro me muči tjeskoba i bol u prsima
hladne su mi noge i ruke povrača mi se i vrti,mučnina,po noči plačem osječam se manje vrijedno,teško mi je jer nemogu to nikome ispričati mislim da me strah samoče i strah me mog fizičkog izgleda,puno se nerviram i onda jedem slatko a to nije dobro,razmišljam samo o jednoj stvari što i kako će biti analiziram previše toga,muči me momak a ja sam osjetljiva,tresu mi se ruke i počinjem da mucam,puno plačem i počela sam mršaviti od tog.muči me tjeskoba i osječaj krivnje muči me svašta,mjenjam raspoloženja
molim vas neku pomoč hvala

Medo, srdacna ti dobrodoslica!

Nije lako biti u tvojoj kozi, u to sam sigurna. Ako nemas s kim drugim, mozes li porazgovarati s nekim od osoblja u skoli? (pedagog, psiholog?) Neki SOS telefon? Netko od prijatelja? Osobno bih ti najradije preporucila da se obratis lijecniku jer ces tako najbrze doci do rjesenja, bez da ides zaobilazno od jednih do drugih.

Dobar dan,

trebam savjet. Prije 2 god dijagnosticiran mi je anksiozno-depresivni. Terapija: psihoterapija + alventa + sanval 8 mjeseci. Sada, nakon tako lijepog razdoblja ponovo se sve vrača, a moja psihijatrija radi samo ujutro . Koliko koštaju privatnici? jer me doktorica opće ne želi vratiti na medikamentnu terapiju koja mi je odgovarala bez poptisa shrinka.

Minimalno 200-250 kn

izvor:

http://www.bitipsihoterapeut.com/1/post/2012/02/zato-psihoterapija-toliko-kota.html

Pozdrav, morao sam se ulogirati i napisati ovaj tekst jer možda nekom pomogne kao i meni.
Prije 4 godine kad sam bio na moru odjednom mi je pozlilo i završio sam na hitnoj, nakon pregleda sve ok, doktorica mi je dala neku tabletu i taj dan je prošao.Nakon toga javljali su se isti simptomi opća slabost, drhtavica itd. da sad ne nabrajam jer ste očito dobro upoznati istima.
Obavio sam neki pregled u bolnici i sve je bilo ok, rekli su mi da se obratim psihijatru da je to od stresa.
Naravno nisam išao psihijatru jer se ne volim kljukati tabletama.
Nakon cca 2 godine povremenog pojavljivanja simptoma, ti neugodni osjećaji su se počeli javljati svaki dan.
Izbjegavao sam tjelesne aktivnosti, a igrao sam nogomet gotovo svaki dan, bojao se onog najgoreg i onda još pročitate u novinama umro neki sportaš, da glupane ali jedan od 500 milijuna sportaša u svijetu.
Tada sam rekao dosta, opet se počeo baviti sportom pa neka i umrem ,jer tako ne mogu živjeti.
Ako nisam umro do sada nakon 200-tinjak napada panike i ostalog, e pa neću niti danas.
Počeo sam lagano kako bi i svi trebali, prvo svakodnevne šetnje od pola sata bržim tempom, pa vožnja biciklom, zatim sam se vratio na nogomet.
Hoću reći da Vam niti jedan psihijatar ili bilo tko drugi ne može pomoći ako si sami ne pomognete.
Meni je pomoglo i vratilo samopouzdanje rekreativni sport, samim time što ste se taj dan iznojili i nakon toga istuširali, osječate se zdravije i nekako lakše.
Druga obavezna stvar poslje rekreativnog sporta (koji je dokazano zdraviji nego profesionalni) je hobi.
Obavezno si nađite neki hobi, ja sam npr. kupio manju vikendicu u prekrasnoj prirodi, i kad sam bezvoljan sjednem u auto i odem na vikendicu, tamo uvijek ima nekog posla, kad sam kupovao vikendicu gledao sam da ima ljudi u tom mjestu, jer samoća nikako nije dobra za takvu bolest kao anksioznost.
Evo konkretno jedan moj susjed viksa do mene je bio u ratu i obolio od PTSP-a.
Pio je godinama razne tablete i kad se doselio na vikendicu za stalno nakon par mjeseci je odbacio tablete i više ih ne pije.
A što se tiče straha od gužve, izlazaka u društvo itd. ne morate se bojati gužve, puno ljudi u gradu itd. pa bože moj ako Vam i pozli veća je vjerojatnost da će ti netko od tih ljudi pomoći nego kad si sam kod kuće.
Ja sam se osobno natjerao da se više družim, izlazim i zabavljam i puno mi je bolje.
Kad mi dođe i sad neka slabost, izađem van i odem sa frendom na pivu i odmah mi je bolje.
Ali gledajte da taj frend bude neka pozitivna osoba po mogućnosti.
Treća jako bitna stvar po meni, ne čitajte novine, barem ne crnu kroniku i te crnjake, radije pročitajte neku dobru knjigu, mene je knjiga više puta spasila.
Čitanje što se loše dogodilo drugim ljudima i uspoređivanje sa sobom nikako nije dobro, nismo svi isti i ne znači da će se to dogoditi i nama, a te tragedije ostaju nesvjesno u glavi.
Gledajte od filmova komedije ili neke šuplje glupave akcijske filmove lakih tema.
Ako volite glazbu slušajte ponekad chill out muziku imate je na netu koliko hoćete, samo ne tišina, ona nikako nije dobra.
Isto tako i društvene igre, npr. sjećam se par puta kad sam bio na moru, od dosade i puno razmišljanja pojavili su mi se simptomi anksioznosti, odmah sam aktivirao društvo i odigrao partiju jumba, napadi su prošli nakon par minuta.
Ovu bolest možete pobijediti, vjerujte mi, samo se morate potruditi, umrijeti nećete.
Želim Vam svima puno sreće i da mi ozdravite čim prije, jer ja se sada osjećam bolje nego prije te bolesti, jer sam radi nje izbacio kavu i cigarete, od straha, i kako sam se bojao bolesti promijenio sam malo prehranu na koju sam se sad navikao, hranim se malo zdravije.
Pozdrav svima.

gogescu je napisao/la:

Pozdrav, morao sam se ulogirati i napisati ovaj tekst jer možda nekom pomogne kao i meni.
... npr. sjećam se par puta kad sam bio na moru, od dosade i puno razmišljanja pojavili su mi se simptomi anksioznosti, odmah sam aktivirao društvo i odigrao partiju jumba, napadi su prošli nakon par minuta.
Ovu bolest možete pobijediti, vjerujte mi, samo se morate potruditi, umrijeti nećete.
Želim Vam svima puno sreće i da mi ozdravite čim prije, jer ja se sada osjećam bolje nego prije te bolesti, jer sam radi nje izbacio kavu i cigarete, od straha, i kako sam se bojao bolesti promijenio sam malo prehranu na koju sam se sad navikao, hranim se malo zdravije.
Pozdrav svima.

Gogescu, hvala ti puno na ovim ohrabrujućim riječima
I sama već dugo živim prema sličnim principima i također mogu reći da funkcionira. Namjerno sam gore ostavila dio tvog teksta (poboldanim slovima!) jer mi se to mnogo puta dogodilo i to upravo u tim i takvim okolnostima - dosada, mozak krene raditi / mljeti "u prazno" i rezultat je anksioznost i panika. Čim ga (mozak) okupiramo nečim, strah nestane.

zamolila bih nekog da pogleda moju poruku i ako mi moze odgovoriti bila bih veoma zahvalna jer mi treba neko ko razume kroz sta prolazim...unapred zahvalna Dubravka O.

Ovdje nema nikog

ne kapiram zasto svi dobijaju odgovore a ja ne....mozda da nadjem drugde pomoc i nekog ko razume......

citajuci poruke mislila sam da ce mi neko odg i pomoci ali vidim da niko nece...pa zbogom

ne dobivam ni ja odgovore..a da ja pomognem tebi, a ti meni?

SamoPitam - čestitam! Shvatio/-la si smisao foruma: MEĐUSOBNO pomaganje članova, uzajamno

[quote="gogescu"]Pozdrav, morao sam se ulogirati i napisati ovaj tekst jer možda nekom pomogne kao i meni.


HVALA na ovom ohrabrujucem tekstu:)) ja se evo mucim sa mojim poremecajem oko 1 godinu...kako je bilo u pocetku ( ne daj boze_) sada je malo bolje...mada i dalje je taj strah od putovanja na duze relacije, strah da ce me uhvatiti muka na sred puta a da u blizini nece biti hitne da mi pomogne, da cu umreti u sred neke sume...dosta nekih glupih crnih misli...cim me nesto malo zaboli odma mi je lose..srecom uz sebe uvek imam svoju terapiju koju pijem vise od pola godine antidepresim- FLUNISAN I sedativ- BROMAZEPAM-LEXILIUM.... mada osecam da sam se navikla na sedative i to me plasi..jer sam vec bzvz iz zezancije koristila xalol i navukla jedva sam se makla..ponekad me muka hvata kada moram jos jednu tabletu da popijem..ali mora se, ne sme terapija da se prekida..jdnom sam prekinula pa mi se opet vratilo..oce li vise prestati ova muka..osecam kao da sam stalno u nekog grcu, da ne bude crnih misli, kao napr-kada su najavljivali strasne vrucine mene je odma bilo strah da necu moci disati, i tako sam skoro celo leto provela u stanu pod klimom..do nedavno nista mi nije smetalo a sad odjednom sam toliko preoosetljiva..vidim da ne smem da se nerviram jer odma to bas lose utice na mene....u zadnje vreme cesto sam malaksala, stalno neka jeza..ujutro popijem terapiju, pa jedem nesto i onda sam nizasta, lose se osecam...nekako mi pada pritisak....danas napr..stiskalo me je u grudi, bila sam malaksala osecaj kao da cu se onesvestiti..pa vrucina u citavom telu, u glavi nrki cudan pritisak..inace me svaki dan bole ledja pa jos plus to..onda popijem i rapten- zamjena za brufen i bude mi lakse....ja se trudim da skrecem sebi paznju nekom radnjom, da sredim malo po kuci, pravim neke stvari od papira..nasla sam na netu od novima bas dobre stvari mogu da se naprave....uh neznam ni ja vise svasta sam nesto napisala ali mi se cini da nisam iskazala sve sto osecam....dosta toga mi se desilo u zivotu dosta loseg , usamljena sam..nekako treba mi drustvo ali ga istovremeno i izbegavam..danas sam napr videla jednu drugaricu u prodavnici ali sam izbegla da joj se ne javim, da me ne vidi da sam tu.i pomislila :NISAM RASPOLOZENA DA JOJ SE JAVLJAM; ja neznam vise koji mi je djavo..bas sam u nekoj pasivi..zbrka je u mojoj glavi..ima tu jos dosta razloga zbog cega ja mislim da mi je lose..ali da ne smaram za sad

Probaj sa ovom terapijom:
http://socijalna-anksioznost.blogspot.com/2009/08/uvod.html
Jeste da je pravljena za socijalnu anksioznost ali su mnogi rekli da im pomaze i u borbi sa generalizovanim anks. poremecajem.

Pozz svima!!!

Ja sam nova ovdje naravno imam PA,anksioznost i nadam se ništa više...Prvi napad sam imala prije 9 i pol godina nakon što sam se smirila od jednog jaaako jako stresnog razdoblja..(ukratko..suprug PTSP-ovac koji se na kraju objesio)...prvi je bio iz čista mira dok sam kuhala ručak i da ne kažem da je bio najgori i nedaj Bože nikome to tako a ni meni više,što dalje simptomi su se mjenjali kad sam pomislila da sam ih valjda već sve imala dođe novi,užas.
Doktore i preglede sam sve prošla i obavila od kardiologa,neurolaga,otorinca,oftamologa,nuklearne ma sve valjda,CT-e,holtere,ergometrije,EEG-e i sve po par puta i sve OK samo malo oči zafrkavaju al niš strašno....par različitih psihijatara i sad sam se zadržala kod jedne.
A na hitnoj da ni ne govorim koliko sam puta bila ponekad i 2 puta u danu.
Zadnjih 2 godine sam bila donekle ok čak nisam ni diazepam pila osim ujutro uz Cipralex,(inače pijem cipralex od 10 mg i diazepam od 5 mg po potrebi) sad se ponovno osjećam sve češće u banani opet neki novi simptomi opet obavila sve pretrage kažu anksioznost nije ništa organski...ali zašto opet nema nikakvog stresnog razdoblja ;((( Danas me baš puklo od jednom neki čudan osjećaj u meni koda sam cjelo vrijeme na granici da me pukne panični...da li vam je to kada bilo?????

Taman kad sam krenula u život počela odlazit van i nakon duuugo godina sama bila u stanju sjest u auto i otić u grad opet ovo da oprostite sranje...
Knjige sam pročitala sve i svakakve kupovala sam do stručne literature,knjige po 500 kn i pomoglo mi je to dosta...ali (

i da sada popijem cca 10-12,5 mg diazepama kroz dan,za spavanje mi netreba spavala sam uvijek ko beba a simptomi o njima bi mogla cjelu stranu napisat ;(

Pozdrav, Louelle78, i dobrodošla! Slobodno piši

Dobar dan! Nova sam ovdje sa problemom anksioznosti. Vidim da vec dugo nitko nije nista pisao pa ne znam da li je ova stranica zatvorena. Nadam se da ce se netko javiti. Lijep pozdrav!

je je ima nas jos!

Nada, drago mi je da si se javila. Koliko dugo vec se boris s tim problemom? Da li je i tebi teze za vrijeme pms-a? Ja sam prvi put dobila napade panike prije 7god. i rijesila se problema nakon godinu bez psihoterapeuta i tableta. Sad vec 4mj. imam napade strahova ili blazeg osjecaja straha. Ni sada ne pijem tablete ali idem na razgovore. Pisi kako je tebi. Lijep pozdrav. P.s. Imam 33god. i majka sam dvogodisnjeg sincica