F60 SPECIFIČNI POREMEĆAJI LIČNOSTI

BPD vs. DID

Kod Graničnog poremećaja ličnosti (BPD) karakteristična je nestabilnost u raspoloženju, ponašanju i međuljudskim odnosima. To je onaj segment koji se najčešće miješa s Disocijativnim poremećajem identiteta (DID).
Kod DID-ja se radi o prisutnosti 2 ili više zasebnih identiteta ili stanja ličnosti (od kojih svaki ima vlastite, relativno trajne obrasce ponašanja, odnosa i razmišljanja o sebi i svojoj okolini) – oni naizmjence preuzimaju nadzor nad ponašanjem osobe.
BPD, za razliku od DID-ja doživljava promijene raspoloženja unutar istoga identiteta, koji unutar sebe nema relativno trajne obrasce ponašanja ('skače' od idealizacije do obezvrijeđivanja, impulzivnost...), kao što posebni identiteti kod DID-ja imaju. Nadalje, kod BPD-ja, iz razloga jer je riječ o jednom identitetu, nema 'rupa u pamćenju'.


BPD vs. SCH

O Shizofreniji (SCH) samo ukratko: pozitivni i negativni simptomi.
Pozitivni simptomi obuhvaćaju: sumanutosti, halucinacije, smeten govor, smeteno ili katatono ponašanje.
Negativni podrazumijevaju osjećajnu zaravnjenost, kognitivne deficite, socijalno povlačenje, itd.
BPD općenito nema psihotičnu razinu. A ako je ima, onda je kratkotrajna i vezana uz neki vanjski stresor. U situacijama povećanog stresa dolazi do pogoršanja kod BPD-ja, najčešće u vidu paranoidnih ideja (prolazne i uz stres vezane).
Paranoidna SCH, s druge strane, ima dobro sistematizirane i neprolazne paranoidne sumanotosti ili halucinacije.


SCH vs. DID

Konačno, DID nema socijalno propadanje, niti formalnih poremećaja mišljenja, iako može imati uvjerenja o različitim identitetima ili da ga netko drugi kontrolira, koja idu do razine sumanutosti.

imam F60.3 može li mi netko reći nešto više o tome. najviše od svega me zanima dali je to trajan poremečaj. hvala

Mare, zelim ti najprije srdacnu dobrodoslicu!

Da ti iskreno kazem, definicija F60.3 Emocionalno nestabilna ličnost ni meni se ne cini bas sasvim razumljivom ali potrazit cu na internetu i, ako uspijem nesto naci, ostavit cu poruku ovdje.

Pozdrav i nedaj nikome da te destabilizira

Meni na dijagnozi piše F60.3, ali uz to piše Granični poremečaj ličnosti, ne Emocionalno nestabilna ličnost. Sad, jel to isto il postoji neka razlika? Ne kužim u čemu je stvar... Ak može malo objašnjenje bil bi zahvalan. Takodjer, još koja informacija o F60.3 bi dobro došla jer mi baš nije sasvim jasno o čemu se tu radi. Hvala.

Ne kuzim ni ja, cackaj jos malo po forumu, mozda nadjes nekog.

E, sad uzeh dokumente i vidjeh... Na jednom mjestu piše F60.3 i kraj toga "Granični poremečaj ličnosti", a 3 reda ispod F60.3 i "Emocionalno nestabilna ličnost". Tak da sad tek niš ne kužim.

Par rijeci ima ovdje: http://psihoterapija.blogger.ba/arhiva/2010/01/29/2420750

zatim ovdje: http://www.politika.rs/ilustro/2232/8.htm

Citat :

Neophodna kontrola psihijatra

• Sin suprugine sestre, inače dvadesetpetogodišnjak,dobio je dijagnozu pre dva meseca od psihijatra F60.3 (F23.2). Da li i kako treba da se leči? Koji je najbolji lek? Koliko dugo traje lečenje i da li je uspešno?
(B. Petrović, Beograd)

Iz pitanja čitaoca vidi se da je psihijatar kod pacijenta postavio dve dijagnoze i to: F60.3 i F23.2. Šifra F60.3 odgovara dijagnozi emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti, a šifra F23.2 odgovara dijagnozi akutni psihotični poremećaj sličan shizofreniji.

Eksplozivno nestabilni poremećaj ličnosti ima dve varijante i to: impulzivni i granični tip. Bitne karakteristike impulzivnog tipa ličnosti su emocionalna nestabilnost, impulzivno ponašanje. Takve ličnosti su sklone da na male i beznačajne povode reaguju nekontrolisanim izlivom ljutnje, mržnje, gneva, neprijatljstva i agresije bilo verbalne ili fizičke. Navedene osobine postaju još izrazitije pod uticajem alkohola.

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti su nestabilne ne samo u domenu emocionalnog reagovanja, već i u mnogim drugim područjima.

U sferi poremećaja identiteta manifestna je nesigurnost predstave o sebi (samosvest), polnom identitetu i profesionalnoj orijentaciji. Teško se uklapaju u društvo zbog ponašanja koje ide iz krajnosti u krajnost, od prihvatanja, naklonosti, divljenja do potcenjivanja i omalovažavanja drugih. Osobe sa ovim poremećajem teško podnose usamljenosti, praznine, dosade i otuđenosti. Prisutna je sklonost zloupotrebi alkohola i narkotika. Brzo menjaju raspoloženje, čak nekoliko puta tokom dana.

Ponašanje osoba sa ovim poremećajima je često nepredvidljivo i impulzivno, sa mogućim samopovređivanjem (impulzivnost se ogleda u nekontrolisanom trošenju novca, seksu, uzimanju tableta, jelu i vožnji).

Zbog njihove preosetljivosti pod uticajem nepovoljnih životnih događaja, a povremeno i bez njih, može doći do psihotične dekompezacije, koja najčešće traje kratko, a ispoljena klinička slika liči na shizofreniju. Lečenje je složeno i uključuje razne oblike psihoterapije.

U slučaju psihotične dekompazacije potrebna je i primena psihofarmaka. Koji će se koristiti, u kojoj dozi, koliko dugo će trajati lečenje zavisi od ispoljene kliničke slike, izražajnosti pojedinih simptoma, podnošljivosti leka i pojave neželjenih efekata na preparat. Ukoliko je izražena napetost primenjuju se lekovi iz grupe benzodijazepina, na primer bensedin, lorazepam, bromazepan, ksanaks i drugi. Kada u kliničkoj slici dominiraju psihotični simptomi slični shizofreniji, tada se upotrebljavaju neuroleptici kao što su nozinan, largaktil, leponeks, haldol, moditen, rispolet i drugi. Zbog emocionalne nestabilnosti i čestog impulzivnog i otvoreno agresivnog ponašanja daju se psihostabilizatori: litijum, mazepin i eftil.

Pored navedenog, u lečenju ovih bolesnika potrebno je da se uključi porodica. Zbog svega iznetog preporučujem da pacijent bude pod kontrolom nadležnog psihijatra.

Profesor dr med. sci. Miloje Preradović

Obrati paznju da kod tebe NEMA F23.2 (akutni psihotični poremećaj sličan shizofreniji)!

OK, thanks. Budem proučil to.