znam kao i svake godine sta me ceka i ove sam se trudila da nemislim da je nova god,euforija,veselje bezsmisla.sve vreme sam bila ok.ali danas organizam sam protiv moje volje klone i oboli nesvesno.ceo dan na poslu(a posto radim u trgovini te je guzva ukrasi jelke hiljadu veselih devojaka i mladica imam utisak da su svi sretniji od mene kao da je svima potaman i neznam cemu se raduju i cemu ja treba da se radujemm...glava me je bolela celi dan nisam mogla pricati nisakim i svi su me izbegavali da im nebi prenela neraspolozenje (jace je od mene)jedva sam cekala doci kuci i isplakati se na miru...znam nisam u pravu ali sam organizam tako reaguje i vec 1januara sve je opet o.k..kako vi ostali podnosite novogodisnje praznike?

Imaš li neke ružne uspomene koje te vežu za novu godinu?Ili jednostavno ti je to opomena da vrijeme prolazi a da ti ne činiš ništa.Pa si ljuta na sebe.Činiš li išta da se promijeniš?Misliš li da nemaš razloga za radost kao ostali?

Po meni prvi korak u suočavanju sa problemom si već napravila kao i ja a to je ovaj forum.Ja bez laži mogu reći da sam otkako sam pronašla ovaj forum pokrenula stvari sa mrtve tačke.Idem na psihoterapiju,radim na sebi,čitam,istrazujem uzroke svoje nesigurnosti i straha.Da bi sebi mogla pomoći.
Jer rješenje je u nama.

Činiš li sve što treba da pomogneš sebi,ili si jos(kao i ja donedavno)uljuljkana u svojoj čahuri iz koje ti se neda izaći.

dada i ja kao i ti ..nekad sam bila mnogo gora.sad je ok,al prosto rastuzi me jer nemam najbolju prijateljicu ni supruga ni nekog dragog osim sina,fali mi taj osecaj porodice(kompletne koje davno nemam)sad sam pateticna ali borim se s tim dugo sam vec ok al prosto tih par dana pred n.god..u citavoj godini nemogu da iscooliram a da se zbog toga nerastuzim...ali dovoljno je procitati par reci ovih dragih ljudi na forumu pa da se povratim....hvala svima..

anita, a što je sa onim nagovaranjem da izađeš malo.....ima li kakve nade

gde da izadjem izlazila sam ja za zivota.isto mi je,gde god da izadjem moram da se vratim

Ma jednom ćeš se pronaći sa srodnom dušom, vjeruj mi, a kod kuće, boga mi, nećeš....

najtuznije mi je sto sam na poslu svakodnevno okruzena s veoma puno raznih ljudi i cesto izadjem sa nekim novim s neta i jako sam komunikativna oduvek i bila ali svi su mi tako daleki kao da sam ja s druge planete...

čuješ li šta ti govorim.pusti druge.nađi sebe

Azra! Sarajevo??

HEEEEEEEEEEEEEEj

heeeeeeeeeeeeej znači da?

Proveo sam mnogo lijepih dana u Sarajevu '88.

Roditelji su mi u Sarajevu! Ja sam na zapadu Bosne.

samo nemoj reći da si u Bihaću!?

Nisam,zašto?

Pa jel bitno? Mislim da nije......

nije bitno, to su dva grada u bosni gdje sam proveo zlatne godine

svako se nekog potseca

i u bgd je bilo ludo i nezaboravno! 82-83!

ma ne zivi se od secanja,

Drago mi je da ti je Bihać u tako lijepom sjećanju,harry pametno zboriš,nebitno je , .
Ja sam u Cazinu.

ali ih je lijepo imati, zar ne!?

meni vise nicem ne koriste

Začudimo se koliko se lijepih stvari možemo sjetiti,samo kad počnemo!

kao da je sve bilo u proslom zivotu i desavalo se nekom drugom.

a sada pod nekom kaznom..nekad sam mnogo volela ovu pesmu sada totalno sam prazna..

a zašto se ne sjećati samo lijepih stvari!?

ne volim ziveti od secanja

ovo vise nije novogodisnja depresija,vec novogodisnja zurka...

Pa to je i cilj......

Drago moje i dobro društvo.Nema me neko vrijeme,ne zato što sam vas zaboravila ili mi više niste potrebni već zbog "tehničkih problema",muvane oko mene i u meni...No,nećemo cendrati iako je ovo mjesto baš za tu radnju.Htjedoh vas pozdraviti,poželjeti vam svu moguću ljubav i snagu i podršku za cijeli život a ne samo za narednu godinu.Nekako mislim da baš iz inata svim crnim predviđanjima,eto ja baš očekujem jednu dobru godinu...ali baš iz inata...e nedam svoje dane da mi ih zapackaju...
Nedajte se,držati ćemo se jedni za druge...i odraditi sve...
Budite mi dobro..do ponovnog čitanja i tipkanja...
Pozzz

Hej Tera! Lijepo te opet vidjeti a još ljepše pročitati ovo što si napisala, "baš iz inata...e nedam"

Puno puta me je inat koštao ali isto tako mi je i koji put dobro došao, upravo kao motiv da se suprotstavim svojim strahovima i iz inata ih ignoriram